U programu godišnje konferencije nastavnici će predstaviti i korelaciju građanskog obrazovanja s drugim nastavnim predmetima. Poseban fokus stavljen je na predmete maternjeg jezika u osnovnoj školi i predmet Sociologija u srednjoj školi.
Predstavljamo prve uvodničare diskusija i paralelnih sesija:
Hatidža Omanović-Radmilović: Vježba kritičkog razmišljanja o univerzalnim demokratskim vrijednostima u nastavi sociologije
Nastavni predmet sociologija, koji se izvodi u srednjim školama četvrtog stepena, ustvari predstavlja jedan vid nastavka nastavnih jedinica građanskog obrazovanja iz trećeg razreda, jer je sociologija, kao nauka o društvu, određena i tim temama. U ovom eseju biće izložen sažetak jedne nastavne jedinice predmeta sociologije koja je bila realizovana u četvrtom razredu srednje tehničke škole, a kroz koju je urađena vježba kritičkog razmišljanja o univerzalnim demokratskim vrijednostima. Dakle, učenici su imali predznanje o tome šta su demokratija, koji su njeni principi, te kojim univerzalnim vrijednostima demokratija teži, što su naučili u predhodnom razredu kroz predmet Građansko obrazovanje, demokratija i ljudska prava.
Nermina Usejnovski: Kako iz ponuđenih književnih tekstova u osnovnoj školi učiti o demokratiji i ljudskim pravima
Korelacija nastavnih predmeta u osnovnoj školi od posebnog je značaja jer učenicima pokazuje na koji način mogu povezivati razne sadržaje i tako ih bolje razumjeti. S obzirom da su u nastavi književnosti zastupljeni tekstovi različite tematike, uradili smo istraživanje o tome koji nam književni tekstovi mogu pomoći pri učenju i razumijevanju demokratije i ljudskih prava i kako napraviti korelaciju između Građanskog obrazovanja i nastave književnosti u osnovnoj školi. U radu će biti predstavljana ona književna djela u kojima su akterima uskraćena osnovna ljudska prava, kao i ona djela koja promovišu demokratiju kao osnovnu ljudsku potrebu i vrijednost. Kroz ovaj rad ćemo vidjeti kako književnici poput Svetozara Ćorovića, Isidore Sekulić, Vjenceslava Novaka, Ričarda Baha i drugih kroz svoja djela mogu učenike učiti o ljudskim pravima i demokratiji.
Дуња Илић: Примјена методике наставе грађанског образовања у другим наставним предметима
Вријеме у којем живимо и радимо захтјева цјеложивотно учење, упорну индивидуалну надоградњу, креативност и стрпљење у раду са младим људима у учионици. Промјене облика рада, метода и приступа у савременој настави намећу се као императив. Добре тековине традиционалне наставе, квалитетне припреме, читања литературе и размјену примјера позитивне праксе не треба занемарити. Циљ је укључити у наставни процес сваког ученика/ицу у учионици за вријеме од 45 минута. Час не би требало да прође у напетој атмосфери ишчекивања. Потребно је охрабрити сваког од њих и дати им прилику да говори 1 минут у главном дијелу часа. Потребно је да свако од њих каже своје мишљење о часу барем кроз једну кључну ријеч у завршном дијелу часа. Професор/ица може оргнизовати изјашњавање кроз гласање о овом начину рада. Могуће питање се односи на процјену квалитета рада. Гласачке категорије су: позитиван став, негативан став и суздржани. Резултат ће бити одлична смјерница професору/ици у даљем раду. Овдје је могуће примјенити компаративну методу и статистичку методу. Отвара се простор за међупредметну и међуактивску сарадњу на нивоу школе, општине, региона, државе.
